Himalaja, tres, tres Trešnjevka!

OKO TREŠNJEVAČKOG PLACA
Bigi je bil Robin Hood, Ivo Valiant, Toni Odisej, za Ekača i Dadeka se ne sečam, a ja sam bil Crna pantera. Bili smo vojska. Stanovali smo v Ostrovičkoj i Dobojskoj ulici, odmah iza Trešnjevačkog placa. Bigi je bil kapetan, jer je bil najstari- ji i najpametniji. U svemu smo ga morali slušat i napravit kaj god je zapovedil. Inače bi rekel: ”lspadaš!", a to je značilo da više nisi vojnik. Kad je rekel: "Upadaš!” značilo je da si opet u vojski. To upadanje i ispadanje se događalo i više put na dan. Naša vojska je imala v Ivekovom dvorištu jednu kulu i jednu jamu za skrivanje koju smo zvali podmornica, a imali smo i skrovište na orehu pred mojom kučom. Bilo je to prije više od pedeset godina na Trešnjevki. Mogel bi ispričat stotine doživljaja iz tog lepog vremena kad su se z Cekovičeve livade iza Placa još mogli videti tornjevi katedrale i kad smo mi deca sa strahom da nas buju odnesli Labatorci i od nas napravili sapun z užasom po letu slušali brujanje motora iz Regvartove radionice na vuglu Vrandučke i Nove Ceste. Mogel bi pričati kak smo ratovali z Ključkom i Višegradskom i kak sam z drvenim mačem krvnički po leđima vudril pokojnog Ivicu Stiplošeka. Možda kak sam v glavu z kamenom pogodil Vladeka Jagiča, ili z loptom ženu Jože Sodiča. Sve bi to i Vama moglo bit zanimljivo, ak ste Zagrepčani, jer se to isto događalo svaki dan v Trnju, Rudešu, na Martinovki, il na Srednjakima. Tam v našem lepom Zagrebu, gradu koji se tak promenil da ga mi stari, rođeni Zagrepčani, nemremo više skor prepoznat. Možda Vas to pod- seti na vreme koje svi nosimo v sebi ko dragu uspomenu.